Zacaran

[Glad]

Kad sumrak zdere svet
I senke se pojavljuju
Tad nespokojni dusi prilaze
Napusteni - ostavljeni
Bogu iza ledja
Donoseci pesme drevne iz Eona sviju
Proslosti burne da otvore kapiju !

Koja nekad bese u Sili svojoj
Porinuta duboko u grotlo pakla crna
Porinuta - poreknuta
Zaklana nozem tvorca hriscanstva
Zakopana rukom Boga covecanstva
Od strane Boga hriscanskoga

Ukleta bozanstva koja vise nisu
Sne duboko u sumi zaborava
Smrtnim plastom zemlju prekriva
Magla tmurna koja se nadvila
Ni ptice vise nebom ne lete
'Doci ce Smrt i imace tvoje oci'

Vatra zivota - stinjala
Jer sve vredno je nestalo
Mrznja u mom srcu - skupljena
Cuci cekavsi

Sva osecanja - nestala
Jer sve je laz i svi su izdali
Dar Majke prirode
Odavno odbacili

Kad kucne cas smrti, Gospodarice
Zaliti necu uzeti ruku
Kukavan biti na tom iskusenju
Samo je mana

Zacaran
Pepelu cu da se prepustim
Da ne osvane novi dan
Nek' se zivot zavrsi kao san
Ja sam ZACARAN !